7.3. Природне карактеристике Европе (разуђеност обала, рељеф)

Разуђеност обала

Европа је најразуђенији континент јер острва и полуострва чине скоро једну трећину њене површине. Дужина обале европског континента износи око 41000 km.

Обалу европског континента на северу запљускују хладне воде Северног леденог океана и ивичних мора: Баренцово, Печорско и Бело море. Обала је претежно стеновита и висока, са великим бројем малих залива. На западу је запљускују воде Атлантског океана које дубоко продиру у копно у виду ивичних и унутрашњих мора: Норвешко, Северно, Балтичко и друга. Западна обала континента је ниска и није пуно разуђена. За ову обалу карактеристични су естуари, левкаста ушћа река које се уливају у Атлантски океан. Обалу европског континента на југу запљускују воде Средоземног мора. Оно дубоко продире у копно у виду унутрашњих мора: Тиренског, Јонског, Јадранског, Егејског, Црног и других мањих мора. Обала у јужном делу континента је јако разуђена са великим бројем полуострва, острва и залива.

Европа има неколико великих полуострва. Највећа полуострва на северу су: Кола, Скандинавско и Јиланд. На југу континента највећа полуострва су: Пиринејско, Апенинско и Балканско.

Највећа европска острва у Атлантском океану су: Велика Британија, Ирска и Исланд. Највећа острва у Средоземном мору су: Сицилија, Сардинија, Корзика и Крит. Највећи европски архипелази (група великог броја острва) су: Фарска, Шетландска, Балеарска, Егејска, Шпицбершка и друга острва.

Највећи заливи у Европи су: Ботнички и Фински на северу; Бискајски на западу; и на југу, у Средоземном мору, Лионски, Ђеновски и Солунски.

Највећи и најзначајнији мореузи су: Скагерак и Категат који спајају Балтичко и Северно море, као и Гибралтарски мореуз који одваја Пиринејско полуострво и Африку. Мореузи Босфор и Дарданели одвајају Европу од Азије. Босфор спаја Црно и Мраморно море, док Дарданели спаја Мраморно и Егејско море.

Један од значајнијих мореуза је Ламанш, део Атлантског океана, који одваја острво Велику Британију од копненог дела Европе. Већину канала у Европи изградили су људи како би омогућили ефикаснији водени саобраћај. Значајан речни канал је Рајна–Мајна–Дунав, који спаја Северно и Црно море.

Рељеф Европе

Рељеф Европе се одликује просечном надморском висином од око 300 m. Највиши врх је Елбрус, висок 5 642 m, на планини Кавказ, док је најнижа тачка ушће Волге у Каспијско језеро, на 28 m испод нивоа мора. Терени до 500 m надморске висине чине четири петине континента. Најстарији део копна Европе чини Источноевропска или Руска плоча која чини језгро европског континента. То је данас претежно подручје низија.

Низије у Европи захватају око 60% укупне површине континента. Највећи део Источноевропске или Руске плоче покрива Источноевропска низија, која заузима скоро целу Источну Европу. На њу се ка западу наставља Прибалтичка или Немачко-пољска низија, која заузима северне територије ових држава (Немачке и Пољске) и отворена је ка Балтичком и Северном мору на северу. На западу континента је Западноевропска низија, која се протеже преко територија Холандије, Белгије и западне Француске и отворена је према Атлантском океану. У средишњем делу Европе, окружена планинама Алпи, Карпати и Динариди смештена је Панонска низија. Поред наведених, постоје и мање низије које су смештене у долинама великих река. То су Понтијска низија, Солунска, Падска, Андалузија, Арагонија и друге.

Планине и планински предели Европе претежно се налазе у централним и јужним деловима Европе. Изграђују их стене различите старости. Најстарије су раседне (громадне) планине које се налазе на Скандинавском полуострву и Британским острвима. То су Скандинавске, Пенинске планине и друге. Оне се кроз западне и средње делове континента настављају преко громадних планина: Ардени, Централни масив, Вогези, Шварцвалд, Харц, Рудне планине и Судети. Планина Урал, на граници са Азијом, најисточнија је громадна планина у Европи. На Балканском полуострву међу громадне планине сврставају се планине Српско-македонске масе.

Набране (веначне) планине представљају највише делове европског континента. Налазе се у јужним деловима Европе и пружају се од запада према истоку, у планинским венцима: Пиринеји, Алпи, Апенини, Динариди, Проклетије, Шарске планине, Карпати и Кавказ. Набране планине настају на местима сударања или подвлачења литосферних плоча (Афричке и Евроазијске). Оне су још увек тектонски активне, а на границама поменутих тектонских плоча чести су земљотреси и активан је вулканизам. Активни вулкани и вулканске планине у Европи су: Етна (најактивнији вулкан у Европи), Волкано, Стромболи, и Везув у Италији. На Исланду има десетак вулкана, а најпознатији су Хекла и Лаки.