7.5. Становништво и насеља Европе

Број становника Европе се у прошлости мењао зависно од бројних друштвено-историјских прилика (миграција, ратних сукоба, привредног развоја). Према подацима УН, 2023. године је у Европи живело око 742 милиона становника. То чини око 9,3% становништва света. Европа је после Азије најгушће насељени континент. Просечна густина насељености европског континента износи око 34 ст./km² . Најгушће насељене области налазе се у појединим деловима Западне и Средње Европе и у областима око великих река. Највећу густину насељености имају патуљасте државе, Монако (18713 ст./ km²), и Малта (око 1672 ст./km²), и државе Западне Европе: Холандија (око 522 ст./km²), Белгија (око 386 ст./km²) и Луксембург (око 253 ст./km²). Међу градовима највећу густину насељености имају Лондон, Париз и Москва. Мала густина насељености карактеристична је за високе планинске области и државе на северу Европе: Исланд (око 4 ст./km²), Норвешка (око 15 ст./km²) и Финска (око 18 ст./km²).

ЖЕЛИМ ДА ЗНАМ ВИШЕ

„Плава банана“ је назив за најгушће насељени и економски најразвијенији део Европе. Простире се од Енглеске, преко Француске, Белгије, Холандије, Луксембурга и Немачке, до Швајцарске, Аустрије и севера Италије. Обухвата градове попут: Ливерпула, Манчестера, Лондона, Амстердама, Брисела, Базела, Франкфурта, Милана и других.

Пробај на карти да нађеш „плаву банану“.

Природни прираштај у Европи се током последње деценије креће око нуле. Ово показује да су просечне стопе наталитета и морталитета становништва приближно исте (око 11‰). Већина европских држава има низак или негативан природни прираштај. Најнижи наталитет имају Бугарска, Литванија и Украјина, док највиши наталитет бележе Ирска, Исланд и Албанија.

Структуру становништва Европе бележе бројне специфичности. У полној структури становништва Европе је већи удео женског становништва. Старосна структура је неповољна, јер се смањује удео млађег, а повећава удео старог становништва. То је последица ниског (негативног) природног прираштаја и дужег животног века. Просечан животни век становништва Европе износи око 78 година. Етничка структура становништва је разноврсна. У Европи живи око 60 народа и исто толико језика је и у употреби. Већина народа у Европи припада индоевропској породици народа коју чине три велике групе народа: Романи, Словени и Германи.

Романској групи народа припадају Французи, Италијани, Португалци, Шпанци, Румуни, Валонци, Каталонци и Молдавци. Они говоре романским језицима. Словенску групу народа чине: Руси, Белоруси и Украјинци (припадају Источним Словенима), Пољаци, Чеси, Словаци и Лужички Срби (припадају Западним Словенима), Срби, Бугари, Словенци, Црногорци, Хрвати, Македонци и Бошњаци (припадају Јужним Словенима). Народи ове групе говоре словенским језицима. Германској групи народа припадају: Немци, Аустријанци, Холанђани, Енглези, Данци, Норвежани, Швеђани, Исланђани и Фламанци. Они говоре германским језицима. Индоевропској породици припадају и Келти (Ирци, Шкоти, Велшани, Бретонци), балтички народи (Литванци, Летонци) и остали народи: Грци и Албанци. Угро-финској групи припадају: Мађари, Финци, Лапонци и Естонци. У Шпанији и Француској живи народ Баски, чије порекло није још утврђено.

У религијској структури становништва Европе доминира хришћанска религија, коју исповеда око 72,23% становништва. Хришћанство се дели на: католичанство, протестантизам и православље. Најбројнији су припадници католичке религије, католици, који живе претежно у Западној, Средњој и Јужној Европи. Протестанти, припадници протестантизма, насељавају претежно Северну и једним делом Западну Европу. Становништво православне вере, православци, претежно живи на просторима Источне и делом Јужне Европе. Поред хришћанства, на простору Европе заступљени су муслимани 6,81% хиндуисти 0,23%, будисти 0,23%, Јевреји 0,18% и друге религије 0,32%. Чак 20% становништва не припада ни једној религији. Погледај карту на којој је приказана религијска структура становништва Европе. Који народи исповедају римокатоличанство, који протестантизам, а који православље?

Миграције су у Европи вековима биле изузетно интезивне. Прва већа исељавања (емиграције) становништва из Европе догодила су се у време и након великих географских открића. Интезивно исељавање становништва из Европе одвијало се и крајем 19. и почетком 20. века. У том периоду је велики број становника Европе, због ратова, сиромаштва и економске ситуације, мигрирао претежно у Северну Америку и Аустралију. Овај процес емиграција је присутан и данас, али у далеко мањем обиму. Са друге стране, током последњих деценија, становници појединих држава Африке и Азије досељавају се у економски развијене државе Западне и Северне Европе. На досељавање у Европу утичу економски и политички разлози. Често су то сиромаштво или ратни сукоби у појединим афричким и азијским државама. Долазак миграната утиче на одржавање и благо увећавање броја становника Европе. Међутим, проблем представљају илегалне миграције, с којима се претежно суочавају државе Јужне Европе (Грчка, Италија и Шпанија). Миграције унутар континента усмерене су из економски слабије развијених држава Источне и Јужне Европе ка развијеним земљама Средње, Западне и Северне Европе.

САДА ЗНАШ

• Просечна густина насељености европског континента износи око 34 ст./km².
• Најгушће насељене области налазе се у појединим деловима Западне и Средње Европе и областима око великих река. Природни прираштај се у Европи током последње деценије креће око нуле, што указује да су просечне стопе наталитета и морталитета становништва приближно исте, и износе око 11‰.
• У Европи живи око 60 народа. Већина народа у Европи припада великој индоевропској породици народа коју чине три групе народа: Романи, Словени и Германи.
• У религијској структури становништва Европе доминира хришћанска религија.
• Миграције унутар континента усмерене су из економски слабије развијених држава Источне и Југоисточне Европе ка развијеним државама Средње, Западне и Северне Европе.

Насеља Европе

ПОДСЕТИ СЕ

Како се насеља деле? У којим насељима живи више становника? Који су већи градови у Србији, а који у Европи?

Прва насеља у Европи, развијала су се око приморских области, речних долина и утврђења. Прво су се појавила сеоска насеља у којима се становништво бавило пољопривредном производњом, ловом, риболовом и занатством. Због повољног географског и саобраћајног положаја, природних ресурса и развоја других привредних делатности бројна сеоска насеља су бележила пораст броја становника. Временом су се развијала и прерасла у већа насеља – градове. Како би обезбедили боље услове живота и могућност запошљавања, становници руралних насеља почели су све више да напуштају села и да одлазе у урбана, градска подручја. Највећи број градова у Европи развио се још у средњем веку. Интезиван раст градова подстакао је развој индустрије и науке, тако да су почетком 19. века већ постојала два милионска града: Лондон и Париз. Данас су у сеоским насељима у развијеним европским државама (Данска, Немачка, Швајцарска и др.), осим пољопривреде, заступљене и друге делатности. Становништво планинских сеоских насеља се бави туризмом, рударством или услужним делатностима. У њима се користе савремене агротехничке мере, пољопривредна производња је специјализована, а становништо је образовано. Са друге стране, у економски слабије развијеним државама сеоска насеља су слабије уређена и одликују их процеси деаграризације и депопулације. Становништво у овим селима је претежно старије.

Европа се првенствено одликује високим степеном урбанизације. Највећи степен урбанизације имају привредно развијене државе Северне и Западне Европе. У њима се удео градског становништва у укупном становништву креће од око 70% до преко 90% (Белгија, Холандија и Луксембург).

Популационо највећи европски градови су: Москва (око 13,1 милиона), Париз (12,2 милиона), Лондон (9,6 милиона), Мадрид (6,75 милиона), Барселона (5,68 милиона), Берлин (3,8 милиона).

Ширењем градова, градског начина живота популационо највећих градова и њиховим спајањем са околним насељима створене су велике европске агломерације. У Европи се налазе и две конурбациаје: Рур у Немачкој и Рандстад у Холандији; као и два мегалополиса: енглески (Лондон Ливерпул) и рајнски (Рандстад, Рур). Велики европски градови имају бројне функције и велики економски, политички и културни утицај у свету. Међутим, последњих деценија, услед погоршаних услова живота (велике насељености, густог саобраћаја, загађености ваздуха), становништво се из центра града све више сели у приградска насеља.

САДА ЗНАШ

• Прва насеља у Европи, развијала су се око приморских области Средоземља, речних долина и утврђења. То су била сеоска насеља.
• Данас се Европа одликује високим степеном урбанизације и великим уделом градског становништва у укупном становништву. Удео градског становништва се креће од око 70% до преко 90 % у привредно развијеним државама Северне и Западне Европе.