Назад на уџбеник

<sman class="grid-white-num">6.9</sman></br>Географија 6

0% комплетирано
0/0 корака
  1. Водич кроз уџбеник
  2. 1. ДРУШТВО И ГЕОГРАФИЈА

    1.1. Предмет проучавања и подела друштвене географије
  3. 2. ГЕОГРАФСКА КАРТА
    2.1. Географска и картографска мрежа
  4. 2.2. Географска ширина, географска дужина и часовне зоне
  5. 2.3. Појам карте и њен развој кроз историју
  6. 2.4. Eлементи карте
  7. 2.5. Картографски знаци и методе за представљање рељефа на карти
  8. 2.6. Подела карата према садржају и величини размера
  9. 2.7. Оријентација у простору, мерење на карти и сателитски навигациони системи
  10. 3. СТАНОВНИШТВО
    3.1. Основни појмови о становништву
  11. 3.2. Број и распоред становништва на Земљи
  12. 3.3. Природно кретање становништва
  13. 3.4. Миграције становништва
  14. 3.5. Структуре становништва: биолошке и друштвено-економске
  15. 3.6. Савремени демографски процеси у свету, Европи и Србији
  16. 4. НАСЕЉА
    4.1. Појам и формирање првих насеља
  17. 4.2. Положај и географски размештај насеља
  18. 4.3. Величина и функције насеља
  19. 4.4. Типови насеља
  20. 4.5. Процеси у развоју насеља – процес урбанизације
  21. 4.6. Унутрашња структура града и утицај на окружење
  22. 4.7. Село и рурални процеси
  23. 5. ПРИВРЕДА
    5.1. Привреда, привредне делатности и сектори привреде
  24. 5.2. Пољопривреда и географски простор
  25. 5.3. Индустрија и географски простор
  26. 5.4. Саобраћај, туризам и географски простор
  27. 5.5. Ванпривредне делатности
  28. 5.6. Развијени и неразвијени делови света и државе
  29. 5.7. Концепт одрживог развоја
  30. 6. ДРЖАВА И ИНТЕГРАЦИОНИ ПРОЦЕСИ
    6.1. Појам и настанак првих држава
  31. 6.2. Географски положај, величина и облик територије државе
  32. 6.3. Појам и функције државних граница
  33. 6.4. Главни град државе
  34. 6.5. Облици владавине
  35. 6.6. Политичко-географска карта Европе после Другог светског рата
  36. 6.7. Политичко-географска карта света после Другог светског рата
  37. 6.8. Територијални интегритет и спорови држава
  38. 6.9. Интеграциони процеси
  39. 7. ГЕОГРАФИЈА ЕВРОПЕ
    7.1. Географске регије и регионална географија
  40. 7.2. Географски положај и границе Европе
  41. 7.3. Природне карактеристике Европе (разуђеност обала, рељеф)
  42. 7.4. Природне карактеристике Европе (клима, воде, живи свет)
  43. 7.5. Становништво и насеља Европе
  44. 7.6. Привреда Европе
  45. 7.7. Географске регије Европе
  46. 8. ПРОВЕРИ ЗНАЊЕ - ТЕСТ
    8.1. ДРУШТВО И ГЕОГРАФИЈА - ТЕСТ
  47. 8.2. ГЕОГРАФСКА КАРТА - ТЕСТ
  48. 8.3. СТАНОВНИШТВО - ТЕСТ
  49. 8.4. НАСЕЉА - ТЕСТ
  50. 8.5. ПРИВРЕДА - ТЕСТ
  51. 8.6. ДРЖАВА - ТЕСТ
  52. 8.7. ЕВРОПА - ТЕСТ
Лекција 45 од 52
У току

7.7. Географске регије Европе

Шта изучава регионална географија? Шта је регија и који су критеријуми за издвајање регија?

Европа је континент са различитим природним одликама које су утицале на развој насеља, привреде и људских активности током времена. У појединим деловима и регијама Европе, у зависности од географског положаја, постоје разлике у изгледу рељефа, клими, води, биљном и животињском свету, становништву, насељима и привреди. На основу наведених географских елемената, који се групишу у природно-географске и друштвено-географске, може се издвојити пет географских регија Европе. То су: Северна, Средња, Западна, Јужна и Источна Европа. Границе између регија се ради лакшег проучавања поклапају са границама држава. Државе које већим делом припадају одређеној регији сврставају се у ту регију.

Северна Европа се налази између Атлантског океана на западу, Северног Леденог океана на северу, Источноевропске низије на истоку и Средње Европе на југу. Овој регији припадају: Скандинавско полуострво, полуострво Јиланд и острво Исланд. Основна одлика ове регије је велика разуђеност обала са бројним фјордовима, острвима и полуострвима. Преовладавају субполарна и континентална клима. Становништво ове регије претежно чине народи германског порекла и угро-финске групе. У привредном погледу, државе ове регије су високо развијене. Главне привредне делатности су: енергетика, индустрија, шумарство и риболов. Државе које припадају овој регији су: Шведска, Норвешка, Данска, Финска и Исланд.

Средња Европа обухвата централни део европског континента. Заузима територију између Северног и Балтичког мора на северу, планина Алпи и Карпати на југу, Француске границе на западу и држава бившег Совјетског савеза на истоку. Ова регија се одликује пространим низијама на северу (Прибалтичка) и југу (Панонска и Понтијска ) и планинама у средишњим и јужним деловима регије (Рудне планине, Судети, Шварцвалд, Алпи, Карпати). Преовладавају умереноконтинентална, континентална и планинска клима. Западни део регије првенствено настањују народи германског порекла, а источни део народи словенског порекла. Државе ове регије су претежно високо и средње привредно развијене. Главне привредне делатности су индустрија, пољопривреда и услужне делатности. Државе које припадају овој регији су: Немачка, Аустрија, Пољска, Чешка, Словачка, Мађарска, Румунија, Швајцарска и Лихтенштајн.

Западна Европа је на западу континента широко отворена према Атлантском океану. Њену источну границу чине река Рајна и планине Јура и Алпи, а јужну границу Пиринеји и Средоземно море. Овој области припадају и два велика острва, Велика Британија и Ирска. Највећи део регије заузимају низије (од којих је највећа Западноевропска), док се на истоку и југу пружају високи планински венци Алпа и Пиринеја. Клима је типична атлантска (океанска). Становништво ове регије углавном чине народи германског и романског порекла. Државе ове регије су привредно високо развијене и у њима су заступљене све привредне делатности. Државе које припадају овој регији су: Француска, Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске, Ирска, Белгија, Холандија, Луксембург и Монако.

Јужна Европа обухвата три велика полуострва на југу континента: Пиринејско, Апенинско и Балканско; и бројна острва у Средоземном мору, од којих су највећа: Сицилија, Сардинија и Крит. Регија се одликује бројним набраним (веначним) планинама: Пиринеји, Алпи, Апенини, Динариди; речним долинама и приморским низијама. Клима је претежно суптропска (средоземна) у приобаљу, док је у унутрашњости континента умереноконтинентална. На Пиринејском и Апенинском полуострву становништво чине народи романског порекла, док словенски и остали народи настањују Балканско полуострво. Државе ове регије привредно заостају за државама Средње и Западне Европе. Главне привредне делатности су туризам, пољопривреда и прерађивачка индустрија. Државе које припадају овој регији су: Португалија, Шпанија, Андора, Италија, Ватикан, Сан Марино, Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Србија, Црна Гора, Северна Македонија, Албанија, Грчка, Бугарска и Малта. Овој регији припада и један мањи део Турске на крајњем југоисточном делу Балканског полуострва.

Источна Европа, површински највећа европска регија, заузима источни део континента. Простире се између Средње и Северне Европе на западу; Црног мора, Кавказа и Каспијског језера на југу; Урала на истоку; и Белог и Баренцовог мора на северу. Највећи део регије заузимају Источноевропска низија и бројна побрђа. На југу је планина Кавказ, а на истоку планина Урал. Клима ове регије је претежно континентална. Највећи део становништва ове регије чине народи словенског порекла. У односу на државе Средње и Западне Европе, државе ове регије привредно заостају. Главне привредне делатности су пољопривреда, енергетика и прерађивачка индустрија. Државе које припадају овој регији су: Молдавија, Белорусија, Литванија, Летонија, Естонија, Украјина и Руска Федерација (евроазијска држава).

  • Европски континент се састоји из пет географских регија, а то су: Северна, Средња, Западна, Јужна и Источна Европа.
  • Северна Европа се налази између Атлантског океана на западу, Северног Леденог океана на северу, Источноевропске низије на истоку и Средње Европе на југу.
  • Средња Европа обухвата централни део европског континента и заузима територију између Северног и Балтичког мора на северу, планина Алпи и Карпати на југу, Француске границе на западу и држава бившег Совјетског савеза на истоку.
  • Западна Европа је на западу континента широко отворена према Атлантском океану. Њену источну границу чине река Рајна и планине Јура и Алпи, а јужну границу Пиринеји и Средоземно море.
  • Јужна Европа обухвата три велика полуострва на југу континента: Пиринејско, Апенинско и Балканско; и бројна острва у Средоземном мору, од којих су највећа: Сицилија, Сардинија и Крит.
  • Источна Европа, површински највећа европска регија, заузима источни део континента. Простире се између Средње и Северне Европе на западу; Црног мора, Кавказа и Каспијског језера на југу; Урала на истоку и Белог и Баренцовог мора на северу.